28.07.2014.

Турска рѣч БАКАР и српска рѣч МѢД



Срп
ска рѣч БАКАР је
 турскога порѣкла (bakir). Одређени словенски пандани су:

протословенски - мѣдь
словеначки - baker (месинг = medenina)
хрватска књижевна норма – bakar (месинг = mjed)
македонска књижевна норма - бакар
бугарска књижевна норма - мед
чешки - měď
словачки - meď 
пољски - miedź
руски - медь
бѣлоруска књижевна норма - медзь 
украјинска књижевна норма - мiдь 
доњолужичкосрпски - kupor (немачки Kupfer)
горњолужичкосрпски - mjedź
кашубски- koper

НАПОМЕНА: Ово не трѣба мѣшати са речју МЕД која се односи на густу слатку сирупасту материју, производ медоносних пчела. Њени словенски пандани су следећи:

протословенски - медъ
словеначки - med
хрватска књижевна норма - med
македонска књижевна норма - мед
бугарска књижевна норма - мед
чешки - med
словачки - med
пољски - miód
руски - мёд
бѣлоруска књижевна норма - мёд
украјинска књижевна норма - med
доњолужичкосрпски - mjod
горњолужичкосрпски - měd
кашубски - miód

Непобитно је да рѣч БАКАР нѣје постојала у нашем језику прѣ доласка Турака, те нам се стога намеће логично питањее – како је протословенско МѢДЬ гласило у нас – као М(Ј)ЕД или М(Ј)ЕЂ?

Прави одговор би нам пружио неки стари средњовѣковни спис у коме се споминє бакар у свом изворном, србском облику.
Ми имамо активну рѣч овога корѣна – рѣч СМ(Ј)ЕЂ (онај који је боје М(Ј)ЕДИ). Са друге стране, имамо и СМУДИТИ, а видимо да се и у бугарској и у хрватској књижевној варијанти нашег језика користи у облику М(Ј)ЕД, те је то највѣроватније и тражени одговор на питање.

Нема коментара:

Постави коментар