14.08.2014.

Јатова граница



ЈАТОВА ГРАНИЦА засигурно је најважнија јужнословенска изоглоса на основу које је јужнословенска језичка група подељена у две групе - западну и источну. Уз одређена занемарљива одступања, западно од горе приказане географске линије старосрпско (тј. старословенско, старомакедонско) слово ЈАТ (Ѣ), изговара се као Е (на пример: бело, хлеб, млеко, треба, чекам) , док се источно од те линије уместо тога изговара као ЈА, ређе и као А (на пример: бјали, хљаб, мљако, трјабва, чакам).

Ниједна друга јужнословенска изоглоса не дели дијалекте на овако јасан начин. Осим поделе дијалеката на екавске, (и)јекавске и икавске, са једне, и јакавске, са друге стране, не сме се заобићи и чињеница да постоје и друге многобројне и јако важне изоглосе које се готово потпуно поклапају са Јатовом границом. Навешћемо само неке од њих:
1. Изоглоса ОН / ТОЈ објашњава нам како гласи треће лице једнине личне заменице. Западно од изоглосе јавља се као ОН, а источно као ТОЈ.
2. Изоглоса ЈА(С) / АЗ објашњава нам како гласи прво лице једнине личне заменице. Западно од изоглосе јавља се као ЈА (или ЈАС), а источно као АЗ.
3. Изоглоса -М(О/Е) / -М објашава нам како гласи прво лице множине презента било ког глагола. Примера ради, прво лице множине презента глагола "брати" западно од границе гласи: беремо, береме, док источно од ње гласи берем

4. Изоглоса -(А/Е)М / -' објашњава нам како гласи прво лице једнине презента већине глагола.
Примера ради, прво лице једнине презента глагола "читати" западно од границе гласи: читам, четем, док источно од ње гласи чет'.
5. Изоглоса глаголских именица говори нам како се од глагола граде глаголске именице западно, а како источно од линије разграничења. На пример, од глагола "прстен" глаголска именица западно од линије гласи прстење, прстене, а источно гласи прстени.
6. Описни придеви (на пример, придев пијан) источно од границе јавља се у облику пиен
7. бачва, бочва / б'чва
8. пољане / полене; чаше, чаши / чеши; шапке, шапки / шепки, жабе, жаби / жеби
9. Многи примери различности речи. Западно од линије следеће речи: нога, разбој, кошуља, жежак, немој, ... источно замењују речи: крак, стан, риза, горешт, недеј, ...

На северу, Јатова граница почиње од ушћа реке Вит, пролази кроз Никопољско, затим источно од градова Луковит и Плевен и западно од Ловеча, Пирдопа, Панађуришта. Онда пролази кроз Ихтиманско, Пазарџичко, Разлошко, Гоце Делчевско, Петричко и наставља све до Солуна. Наравно, треба знати да уз Јатову границу постоје локални дијалекти који су прелазни, али и они својим особеностима припадају више једној но другој групи.

За крај, неизоставно је напоменути и етнички карактер речене границе. Она, осим што дели дијалекте, дели и две јужнословенска типа - динарски (централнобалканског подтипа) и источнобалкански, те је због тог поклапања те језичке и етнографске границе често била сматрана као граница између Срба и Бугара од стране најзначајнијих светских етнолога (видети: др Јован Цвијић - Балканско полуострво, 1918.). Такође, не сме се занемарити ни чињеница да је управо Јатова граница у старом веку била, условно речено, граница између илирских (и македонски) племена, са једне, и трачких племена са друге стране. За крај вам, везано за ово, прилажемо карту староштокавских дијалеката српског језика коју је израдио наш највећи лингвиста, др Александар Белић, године 1914.

А ево како Бугари приказују ову границу. Наравно, ту се говори о "граници источних и западних бугарских говора", али, наравно, наука нам казује да Јатова граница означава исувише велике разлике да би се могле сматрати тек дијалектолошким.


На овој карти је, примера ради, Јатова граница приказана као појас прелазних екавско-јакавских говора које смо споменули у горњем тексту. Такође, аутор ове карте нам казује и разлику у народној ношњи код житеља западно и источно од граница:

На следеће две карте су приказане горе споменуте изоглосе које се готово у потпуности поклапају са Јатовом границом:


На следећој карти прилажемо границу култура у раном и средњем неолиту (културе Лепенског Вира и Старчева) која се такође поклапа са Јатовом границом:



И, за крај, прилажемо границу између Илира и Трачана у старом веку:





Као и границу антропопсихолошких типова, где се јасно види да се граница између Централнобалканског психолошког подтипа Динарског типа и Источнобалканског типа такође поклапају са Јатовом границом: 
 


Дакле, закључак је следећи - Јатова граница је језикословна граница која, осим тога што раздваја два сродна језика, раздваја и етнографске, етничке и културолошке групе. У савременом смислу, ова граница је граница између Срба, са једне, и Бугара, са друге стране. Нажалост, ово може бити повод за разноразне политичке дебате које превазилазе оквир науке.

Нема коментара:

Постави коментар