20.08.2014.

ГОЛЕМИ ЈУС (Ѫ, ѫ)


Големи, велики јус (Ѫ, ѫ) или голема носовка (назал) је стара српска буква која се користила у ћирилици и глагољици старословенског и многих других језичких норми (у бугарској, на пример, најдуже - све до 1945. године). У старословенском (и, наравно, прасловенском/прасрпском) ова буква је имала гласовну вредност [ɔ̃] (он). Данас се у нашем језику јавља у различним облицима, зависно од дијалеката.
У старословенској глагољичној азбуци големи јус је имао нацртање
 

и био је на 36. месту глагољичне азбуке, док је у старословенској ћириличној азбуци имао нацртање


и заузимао је 37. позицију. Бројну вредност није поседовао. 

ФОНЕТСКА ВРЕДНОСТ.

Првоначелно, големи јус је означавао назални глас [ɔ̃] (он). Током ΧΙ и ΧΙΙ века големи јус се често (но не увек!) избацује из употребе у руској и србијанској редакцији старословенског, те се у текстовима замењује словом У: рѫка – рука, дѫбъ – дубъ итд., док се у румунској ћирилици он често замењује словом Ы. У пољском алфабету големом јусу одговарају букве Ę, ę и Ą, ą (Е и А са хвостиком) после тврдих сугласника (пољски: ręce, rąk /ренце, ранк/, руски: ру́ки, рук < прасловенски: *rǫka /ронка/; пољски: pąć /панћ/,  руски: путь <  прасловенски: *pǫtь /понт/).
Постепеним ширењем средњовековне српске државе на југ и исток у XIII и ΧIV столећу, дакле на области у којима се старословенско Ѫ није изговарало као У, већ као А, Ъ итд., Ѫ се враћа у писану употребу у нашем језику и остаје да живи све до периода када се српскословенски замењује црквенословенским језиком (1730-те године)

САВРЕМЕНО ДОБА. ГРАЂАНСКЕ АЗБУКЕ.

У грађанској руској ћирилици, која је утемељена у доба владавине Петра I Великог, није постојао Ѫ. Слична ствар се збива и у првој грађанској ћирилици код Срба – славеносрпској ћирилици, где се Ѫ такође не случује, већ се замењује словом У - без обзира на то што се у многобројним тадашњим српским дијалектима исто не изговара као У, већ као А, Ъ, АМ, ОМ итд. (данас су то углавном дијалекти македонског и бугарског језика).
У бугарској грађанској ћирилици формираној средином ΧΙΧ столећа,из разумљивих политичких разлога Ѫ се уводи у употребу. У савременој бугарској писмености големи јус суштествује до реформе 1945. године, кад се замењује са Ъ. Занимљиво је да су, без обзира на избацивање из стандардног језика, многи Бугари ово слово користили још читавих 40-ак година (до средине осамдесетих).

ДРУГИ НАЗИВИ.

У црквенословенској азбуци големи јус се зове просто „јус“ (при томе се мали јус (Ѧ, ѧ) зове „ја“). Код неких хрватских језикосоваца ово се слово зове „ју“ или „он“.

ЈОТОВАН ГОЛЕМИ ЈУС.

У глагољици и ћирилици суштествује Ѭ ѭ, то јест


 

ПРОМЕНА У СРПСКИМ ДИЈАЛЕКТИМА (СЛИКА):

ЗАНИМЉИВОСТИ: 
Реч ПѪТ (ПУТ) се у старословенском изговара као ПОНТ, а то је облик који се јавља и у латинском и у прото-индоевропском језику - PONT. Слична је ствар и са речју ѪГЪЛЪ (УГАО)  - ANGULO.



СПИСАК НЕКИХ РЕЧИ У КОЈИМА СУШТЕСТУЈЕ ГОЛЕМО ЈУС.

Б
бѫбрегъ – српски и македонски бубрег; бугарски бъбрек
(да) бѫде – срб. буде; мак. биде; буг. бъде
бѫдуће срб. будуће; мак. иднина; буг.бъдеще
В
вѫгленъ – срб. угљен, угаљ; мак. јаглен; буг.въглен
вѫже – срб. уже; мак. јаже; буг. въже
внѫтрѣ – срб. унутра; мак. внатре; буг. вътре
Г
глѫбина – срб. глубина; буг. глъбина
гнѫсъ – срб. гнус (прљав); мак. гнас; буг. гнъс
голѫбъ – срб. голуб; мак. гулаб; буг. гълъб
гѫба – срб. губа; буг. гъба
гѫгна – срб. гукну; мак. ?; буг. гъгна
гѫсеница – срб. гусеница; мак. гасеница; буг. гъсеница
гѫска – срб. и мак. гуска; буг. гъска
гѫстъ – срб. и мак. густ; буг. гъст
грѫди – срб. груди; мак. гради; буг. гърди
Д
дѫбъ – срб. дуб; мак. даб; буг. дъб
Ж
желѫдъ – срб. желуд(ац); мак. желад; буг. жълъд
З
зѫбъ – срб. зуб; мак. заб; буг. зъб
К
крѫгъ – срб. и мак. круг; буг. кръг
кѫдѣ срб. куда, куде; мак. каде; буг. къде
кѫдравъ – срб. кудрав; мак. кадрав; буг. къдрав
кѫколица (вид трева) – срб. кукољ(ица); буг. къклица
кѫпина – срб. купина; мак. капина; буг. къпина
кѫпати – срб. купати; мак. капати; буг. къпати
кѫсъ – срб. и мак. кус; буг. къс
кѫтъ – срб. кут, мак. кат; буг. кът
кѫћа – срб. и мак. кућа; буг. къща
Л
лѫгъ (малка горичка край река) – срб. луг; буг. лъг
лѫчъ – срб. луч; буг. лъч
М
мѫдаръ – срб. и мак. мудар; буг. мъдър
мѫжъ – срб. муж; мак. маж; буг. мъж
мѫка – срб. мука; мак. мака; буг. мъка
мѫтенъ – срб. мутан; мак. матен; буг. мътен
О
оскѫдно – срб. оскудно; мак. скудно; буг. оскъдно
П
присѫствувамъ – срб. присуствујем; мак. присуствувам; буг. присъствувам
прѫтъ – срб. прут; буг. прът
пѫпъ – срб. пупак; мак. папок; буг. пъп
пѫть – срб. пут; мак. пат; буг. път
Р
рѫбъ – срб. руб; мак. раб; буг. ръб
рѫка – срб. рука; мак. рака; буг. ръка
С
скѫпъ – срб. скуп; мак. скап; буг. скъп
сѫбота – срб. субота; мак. сабота; буг. събота
сѫдъ – срб. и мак. суд; буг. съд
сѫщо – срб. сушто; буг. също
Т
трѫба – срб. и мак. труба; буг. тръба
тѫга – срб. туга; мак. тага; буг. тъга
тѫпанъ – срб. тупан (гоч); мак. тапан; буг. тъпан
тѫтенъ – срб. тутњава; мак. татнеж; буг. тътен
Ѫ

ѫгълъ – срб. угао, мак. агол, буг. ъгъл


СРЂАН ТОДОРОВ

2 коментара:

  1. Анониман20.8.14

    Знаш ли можда како могу писати старословенском(старосрпском) азбуком на фејсбуку? Имам неки фонт али само ради када пишем у "Word-u" а када прекопирам написани текст на фејсбук изађу упитници или празне коцкице. Имали могућност писати старословенским буквама на фејсбуку? Поздрав

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ја лично пишем у Ворду и не користим никакве фонтове, већ обичан (Аријал, Тајмс Њу Роман и сл.), па после прекопирам овде или на Фејсбук (или где год је то потребно). За други начин не знам, мислим и да не постоји, нажалост: Можда се може нешто у Линукс системима направити (посебна тастатура за старословенски), али мислим да је за Виндовс тако нешто напросто немогуће :) Ето, ништа нисам помогао :)

      Избриши