04.08.2014.

СРЂАН ТОДОРОВ - КРАТКИ РЕЧНИК СЛАВЕНОСРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ НОРМЕ 19. СТОЛЕЋА


У следећем тексту биће приказан речник славеносрпске књижевне норме који је за поновно штампање Доситејевих дела утврдио наш славни лингвиста, књижар и издавач Григорије Возаровић. Ово је изузетно кратак речник састављен је само од стране моје маленкости, тако да има неких недостака, што због немања сарадника, што због оскудице времена. Нажалост, нисам успео да стигнем да речи сортирам по тачном азбучном реду, но се надам да вам то неће представљати сметњу за читање. Има нешто више од 500 речи, што је јако мало, али то и није циљ речника, већ да се практично упознате са ортографским правилима које је утврдио Возаровић, а које су се користиле од 30-их година 19. века, па све до победе Вукове ортографије 1868. године. Језик је, као што ћете видети, народни, у односу на Вуков га краси то што готово уопште нема турцизама и германизама, али му се обично замера што има више славизама (обаче, ја то сматрам и врлином славеносрпске књижевне норме, јер су се уместо турцизама, германизама, романизама, латинизама, грцизама и других позајмљеница користиле позајмљенице из руског, црквенословенског, а све оне вуку корене из старосрпског). Дакле, циљ речника јесте да разбије све илузије о славеносрпском као "ненародном" и "хибридном" језику, а до могућег неразумевања може доћи једино и искључиво услед непознавања наших старих слова. Зато пре самог речника укратко иде списак додатних старих слова која су се користила у славеносрпском, а данас их нема.

Надам се да ће вам сама замисао о оваквом једном речнику бити занимљива, а и, наравно, да ће вам помоћи у поимању система славеносрбске ортографије, те да бисте могли читати славеносрбске књиге у оригиналу, па можда чак и писали штогод на славеносрбској ортографији. Желим вам угодно читање и било би занимљиво чути ваше коментаре.

СТАРА СЛОВА:

Є - јест, чита се као ЈЕ
I - тачкасто И, чита се ИЈ

Й - кратко И, чита се Ј
Ъ - тврди знак, НЕ ЧИТА СЕ, већ означава паузу у читању
Ы - јери, чита се И
Ь - меки знак, НЕ ЧИТА СЕ, већ означава "умекшавање" предходног гласа (код Н, Л) или паузу (код Т)
Ѣ - јат, чита се Е, ЈЕ и И (зависно од изговора), у бугарском и као ЈА
Ю - ЈУ
Я - ЈА
Ѳ - фита, грчко слово које се користило у нашим старим нормама за грчке речи, чита се као ТЪ (истоветно енглеском th у they)
Ѵ - ижица, чита се као И

РЕЧНИК

А

адиђаръ – адиђар (турски 1. скупоцен украс, драгуљ, накит, драгоценост, 2. диван, красан)
аки – ако
ако

Б
безпрекословно – беспрекословно (без сувишних речи)

безпримѣрномъ – бесприм(ј)ерном (она која нема примера)
безсмертны – бесмртних
Бѣограду
Бѣоградске
бы – би
бывше – бивше
быо – био
быти – бити
благо
благодарити
благодарность – благодарност (захвалност)
благодѣтелю – благод(ј)етељу
благогласнымъ – благогласним (благозвучан, који пријатно звучи, мелодичан)
благосиляюћи – благосиљајући
богатый – богати
богатымъ – богатим
богоданымъ – богоданим (обдреним, нечим што је дато од рођења)
болѣ – боље
болѣгъ – бољег
бреме
буде

В
вароши
великодушiє – великодушје
великодушно
вѣнацъ – венац
већъ - већ
већой – већој
вѣчите
вѣчито
вѣчна
вида
высокiи – викоки(х)
высочайшимъ – височајшим (величанственим, височанственим?)
вкуса – укуса
вкусомъ – укусом
Возаровићемъ – Возаровићем
Возаровићь – Возаровић
возбудило – узбудило (побудило)
воздѣланiя – уздељања (труда, рада)
возлюблѣном – узљубљеном (омиљеном)
вођенъ – вођен
врата
врѣме
врѣмена
вѣро – в(ј)еро
вѣчито – в(ј)ечито

Г
гдѣ – гд(ј)е
Глигорiй – Григорије
Глигорiемъ – Глигоријем
гибкимъ – гипким
говори
гроба
гробный – гробни
гробномъ – гробном
Губернатору

Д
да
дадемъ – дадем, дам
далеко
данъ – дан
Данице
дару

десне
Димитрiя – Димитрија
до
доба
добити
добродѣтельiй – доброд(ј)етељи (они који добро раде штогод)
доведена
довольно – довољно
дозволенiємъ – дозвољењем (дозволом)
доиста
доплатити
Досиѳеа – Доситеја
Досиѳея – Доситеја
Досiѳеєва – Доситејева
Досiѳеєвы – Доситејевих
Досiѳеєвымъ – Доситејевим
Досиѳей – Доситеј
доста
достойна – достојна
достойнiє – достојније
достойногъ - достојног
другiй – други
друго
другогъ
дужанъ – дужан
дѣдова – де(ј)дова
дѣла – д(ј)ела
дѣлцемъ – д(ј)елцем (делатељем, ствараоцем, оним који ради штогод)

Ђ

Е
еванђелскогъ – јеванђељског, јеванђеоског
ево

Є
є – је
єданпутъ - једанпут
єзыкъ – језик
єзыкомъ – језиком
єзыцыма – језицима
єръ – јер
єсть - јест
Єфрему – Јефрему (Јеврему)

Ж
желiо – желео
желю – жељу
желя – жеља
жельи – жељи
животъ - живот

З
за
(изъ) забвенiя – (из) забивења (из таме, забачености)
заиста
западны – западних
започео
започинѣ – започиње
збогъ – због
зиду

И
и
изъ – из
избѣћи
извести
извѣстнiє – изв(ј)есније
изводити
изгублѣно - изгубљено
издана
изданiє – издање
изданiю – издању
издати
изменама
изображенiємъ – изображењем
изображенiя – изображења
изразити
изрезаны – изрезани
изряднимъ – изредним (изванредним)
изрядногъ – изредног (изванредног)
изяснява – изјашњава
или
имамо
Имеђу – и међу
иначе
исправе
испунѣна – испуњена
истиниты – истинити
истымъ – истим
исто

Й

Ι
iи – jи (их)
iоштъ – јошт

К
калуђерству
камену
као
княза - кнеза, књаза
княжеско – кнежевско, кнежевачко
кнѣза – кнеза/књаза
кнѣжеско – кнежеско/књажеско (кнежевско, кнежевачко)
кньига – књига
кньиге – књиге
кньигу – књигу
кньигопечатньи – књигопечатњи (штампарији)
(одъ) кньигопечатньiй – (од) књигопетњиј (од штампарија)
кньижеванъ – књижеван
кньижества – књижества (књижевности)
кньижество – књижество (књижевност)
кога
когъ – ког
коє – које
кои – који
коимъ – којим
колико
кости
коя – која
кою – коју
краснымъ – красним
красно
краснорѣчiя – краснор(ј)ечја
кратко

Л
Лайпсiку – Лајпсику
лако
ласно – лако
леже
лепо
лучама (зрацима)
любiо – љубио
любке – љупке
лѣпо – л(иј)епо

М
магазинъ - магазин
малымъ – малим
мало
мекимъ – меким
ме
мѣста
мѣсто
ми – ми (мени, датив првог лица једнине)
мы – ми (прво лице множине)
мило
милой – милој
миломъ – милом
мысли – мисли
млого – много
многи – многих
могле
могло
може
мои – мојих
моiой – мојој
морамъ – морам
моћи
му

Н
на
нагонъ – нагон
награда
награду
надамсе – надам се
надписъ – натпис
Наiє – Нахије
найвећу – највећу
найпозднiи – најпознији
налазе
налази
налазитисе – налазити се
намѣрiо – нам(ј)ерио
напредно
нареченога – нареченог
народа
народъ – народ
народнѣгъ – народњег (народног)
нарочно - нарочито
наситити
науке
нашегъ – нашег
наши – наших
не
него
некъ – нек
некiй – некиј (неки)
неоцѣнимо – не оц(ј)енимо
неувѣдаємый – неув(ј)едајеми (неизрециве)
низкомъ – ниском
нису
нитко – нико
нiє – није
нѣє – неје/није
нѣсу – несу/нијесу/нису
но
новымъ – новим
ново
нѣга – њега
нѣговъ – његов
нѣгова – његова
нѣгове – његове
нѣговомъ – његовом
нѣжно – нежно/њежно
нѣкимъ – неким
ньимa – њима
ньимъ – њим
Ньiовомъ – Њи(х)овом

О
о
обаче
обѣћао
ободрили
Обрадовића
Обреновићу
обстоятелства – опстојатељства (околности, прилике)
обще – опште
общiй – општи,
општих
овдашньой – овдашњој
овдѣ
ове
ово
овомъ – овом
овымъ – овим
одъ – од
одбацыти – одбацити
одма – одмах
одобренiємъ – одобрењем
озаряваю – озарују
онъ – он
она
онай – онај
ондашньи – ондашњих
оно
оне
онымъ – оним
опетъ – опет
описиваня – описивања
ортографическе – ортографске
оставляю – остављају
осталы – остали(х)
осталый – остали
Отечеству – Отаџбини
отликовала – одликовала
отликує – одликује
охоти - задовољству

П
паметь – памет
пепео
печатеня – печатења (штампања)
печатити – штампати
писму
племена
плоде – плодове
по
побужденiя – побуђења
повольно – повољно
повторавати - умножавати
погрешке
подкрепили – поткрепили
пожелаєме – пожељајеме (желимо, иштемо)
познаваюћи – познавајући
познато
познатомъ – познатом
покойника – покојника
покушао
полза – корист
полезно – корисно
попунити
поспѣшествовательи – посп(ј)ешестоватељи (поспешитељи, они који поспешују)
постоянымъ – постојаним
потомства
поучително – поучно
почемъ – по чему
правилама – правилима
Правителства – Правитељства (Владе)
право
правоученiя – правоучења
прве
прво
првомъ – првом
првый – први
првымъ – првим
пре
предати
предразсудакъ - предрасуда
предговоръ – предговор
предузимати
прекрасномъ – прекрасном
Пренумеранта
пренумерацiє – пренумерације
препечатана – прештампана
препечатити – прештампати
претеране
при
придворне (од оне која је при двору)
признати
приключенiя – прикључења, прикљученија (догађаји, доживљаји, пустоловине)
прилѣжно – прилежно/приљежно
примати
приносити
приятеля – пријатеља
производомъ – производом
пролазећи
прописанымъ – прописаним
прорицао
просвештенiя – просвештења, просвећења
просвештены – просвећених
простирала
простирати
прочита
прочитавати
пуне
пута
путемъ – путем
путъ - пут

Р
разногъ – разног
Рачителю – рачитељу (речитељу (говорнику)???)
редке – ретке
редко – ретко
редкости
редомъ – редом
Рода
родолюбивогъ – родољубивог
Роду
Родъ – род
ряднимъ – редним
рѣшио – р(иј)ешио

С
съ – с
савъ – сав
садъ – сад
само
самь – сам (краћи облик од јесам)
самъ – сам (сам, јединствен, без икога)
самымъ – самим
сасвимъ – сасвим
сва
свакiй – сваки
свако
свакомъ – сваком
све
светъ – свет
Светлогъ – светлог, пресветлог
свету
свѣтлости – св(ј)етлости
свима
свiю – свију (свих)
свогъ – свог (својег)
своє – своје
своимъ – својим
свои – својих
свой – свој (од све)
свойствама – својствима
свомъ – свом
се
себе
себи
Сербiи – Србији
сила
силнымъ – силним
сирѣч – сир(ј)еч (то јест, наиме)
Сiятелству – Сијатељству
скоро
славе
Славенскiй – Словенски
славногъ – славног
Славѣнскiй – Слов(ј)енски
сладко – слатко
слова
случаю – случају
смрти
собственогъ – сопственог
собствености – сопствености
совршенства – савршенства
сокровище – сокровиште
соразмѣрностiю – саразм(ј)ерношћу
сотимъ – са тим
сочиненiя – сачињења
сочиненiяма – сачињењима
списана
списателя – списатеља
сравни – сравни, сравња
Србльину – Србину
Србске – Српске
Србски – Српских
Србскимъ – Српским
Србскiй – Српски
Србско – Српско
Србскогъ – Српског
Србской – Српској
Србскомъ – Српском
срдечно – срдачно
средствомъ – средством
среће
срећу
срца
срце
ставити
старао
степена
сто (100)
стране – стране (леве, десне)
странымъ – страним
су
сугуба – двострука

Т
тавногъ – тамног
тако
такове – такве
таме
танкость – танкост
тежко – тешко
(одъ) Тiпографiє – (од) Типографије (од предузећа у коме се штампају књиге, часописи, новине и сл.)
Тiпографiи – Типографији
то
тогъ – тог
то єсть – то јест
толико
томъ – (о) том, томе
топла
тражи
трошакъ – трошак
труде – трудове
тѵпа – типа

Ћ
ће
ћешъ – ћеш

У
у
увѣрити – ув(ј)ерити
угоднiє – угодније
удесно – подесно
узиданъ – узидан
укоренѣнiй – укорењени(х)
ума
умомъ – умом
умъ – ум
унапрѣдакъ – у напредак
употребiо
усудiо – усудио
утончанымъ – утанчаним
ученъ – учен

Ф
Х
Харалампiя – Харалампија
Хрiстянски –  христјански/хришћански

Ц
целый – цели
Цензуре
цѣне
цѣномъ – ценом
цркве
црквены – црквених
цѣлый – ц(иј)ели

Ч
части – делу, парчету
често
число – број
чистогъ – чистог
чистотомъ – чистотом
читамо
читателю – читатељу
читати
читаюћегъ – читајућег
човеколюбно – човекољубно
човечiє – човечије, људско

Ш
што

Щ
щедротомъ - штедоћом???

Ю

юности – јуности (младости)

Я
я – ја

2 коментара:

  1. Анониман4.9.14

    Све похвале за Ваш рад и труд Срђане. Неизмерно благодарим на свим текстовима које сте написали и Ваши сарадници на овом блогу. Одушевљена сам.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман26.11.15

    Mogu samo da kazem da je steta sto je Vuk Karadzic promijenio i uveo neprirodnu reformu u srpski jezik.On je po meni uveo madjarizme i germanizme koji su vec bili prisutni mada se ni turcizmima nije odupiro.Mislim da je nas narod trebo da sacuva slavenosrpski ili barem da u nasim skolama se radi polako na povratku tog jezika i odricanju vukove reforme.Imam takodje pitanje za admine da l je moguce povratak slavenosrpskog u nasim skolama

    ОдговориИзбриши