23.09.2014.

Дреговићи (Dregoviche) Драговићи (Drаgoviche) Драгувити и Волињани (Volynanen)

СРБ :


  Дреговићи (Dregoviche) Драговићи (Drаgoviche)  Драгувити и Волињани (Volynanen)



Дрвенаров син иако рођен у „Германској Србији” преминуо је у „Балканској Србији” и био је родоначелник лозе Дрвановића
Зашто!? Због,чега!?
То је болна тачка грчке и албанске историје али и такозваних византолога.

Di Giacomo di Pietro Lucariu свом делу "Copioso ristretto degli Anali di Ragusa" (1605) набраја србске владаре, то је један од извора извора које покушава да фалсификује хрватска новокомпонована повијест.
У латинским изворима увек се помиње Свинимир (Svinimir или Svinimirus, а никад Svоnimir),аутентичним научним приступом исто је приметио и повесничар Рачки Фрањо, кад је у наслов свог тространог рада (објављеног у Загребачком католичком листу, 1876,бр.22, стр 199) ставио О исправности имена Свинимир,мислим да би требало да инсистирамо на имену онако како је записано у документима - Свинимир, посебно због евентуалног мешања са србским Царем Звонимиром I Дервановићем,из разлога што је модерна хрбатска историјографија крађом,и фалсификатима историјског идентитета Срба,створила себи тисућљетњу хисторијографију.
У србској историји нема никаквог кнеза Свинимира (осим ако ћемо да тумачимо да је Свиномир узео име Дмитар јер су му преци славили Дмитровдан)), а србски Звонимир је потомак Дервана, Вендског кнеза (Ајнхард бележи :dux Winedorum )..Један од Дерванових синова који је са територије данашње Германије стигао на Балкан, како и ДАИ бележи(De administrando imperio,Порфирогенит VII).

Редослед србских dux Winedorum,краљева и царева :

Оштривој (Остривој) око 490.год
Свевлад (Свевлад) око 535.год,
Татило Свевладовић III 541.год,
Селимир (Селимир) око 550.године
Татило Свевладовић VI 552-563. год,
Селимир I Свевладовић 564-585. год,
Владан I Селимировић син Свевладовић V 585-620.год,
Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаров 632-670.год,
Будимир звани Светопелек послије 671. године
Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић II 675-680.,год,
Светолик I Будимиров Дрванић III 680-692.год,
Владислав И Светоликов Дрванић IV 692-709.год,
Томислав I Владисављев или Светоликов син Дрвановић V 709 722.год,
Себислав или Зебислав I Томислављев Дрвановић VI 722-749.год,
Разбивој и Владимир Себисављев Дрвеновић VII 749-753.год
Владимир I Себисављев Дрвановић VIII 753-773.год,
Хранимир I Владимиров Дрвановић IX 773-782,год,
Тврдослав I Хранимиров Дрвеновић X 782-787.год
Оштројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI 787-791.год,
Толимир Остројилов Дрвановић XII 791-799. год,
Предислав I Толимиров, Дрвановић XIII 799-805.год,
Крепимир I Предисављев Дрвановић XIV 805-830.год,
Светозар Крепимиров Дрвановић XV 830-835.год,
Радослав Светозарев Дрвановић XVI 835-850.год,
Часлав или Честислав I Радосављев Дрвенаревић XVII 850-862. год



Извор назив дела :
Copioso Ristretto degli Annali di Rausa (Ragusa)
Autor / Hrsg.: Luccari, Giacomo
Verlagsort: Venetia | Erscheinungsjahr: 160



ДЕРВАНИ

Први DREWLANEN ,на територији данашње Украјине и кнезом Владимировићем у XII веку се стапају са осталим украјинским племенима.
У срцу немачке државе су успели опстати,на пар корака од Хамбурга,са својим матерњим „wендским”тј с(о)рбским језиком(dravänopolabisch) до XVIII века.Бићете,запањени али област где су они живели се и дан данас зове и пише (од школских атласа до путних карата) не другачије већ као WENDLAND или преведено С(о)рбска Земља или сорбски - Сербја а србски Србија.
Најчувенији кнез Игор (из Бородинове опере и списа Слово о полку Игорову) био је од Древљана, 945.године) који се борио са Половцима (Куманима) што их и Порфирогенит назначује као (увек проклете) јужне суседе. И код нас су Древљани постали владарска династија,имамо други попис владара код Милоша С. Милојевића.
У теми о Дерванима пронађен је и град под именом Жезла (Schezla),један од назначајнијих места Дервана.Та вест је обелодањена (14.Сеп.2012)...само ужи круг немачке науке је упознат са тиме.(наслов „Haben Schezla gefunden” у часопису„Elbe-Jeetzel Zeitung”-a).Један од људи који су радили на ископавањима је и Др.Уве Чубатyнски(Uwe Czubatynski), истраживањем се бавио и Др.Јенс Шевеиß (Dr.Jens Scheeweiß).
Неколико месеци касније,Жезла је коначно пронађена, казао је на конференцији за штампу др.Јенс Шневајс, то закључујемо по чињеници да је у околини Бучја (утврђење од букових греда на висини ,мој превод израза Хохбуоки,Hohbuoki)- замка Шарла Великог- било велико насеље, не само трговачког него и војног карактера, на самој граници Саксонаца и Словена.Модерним научним методама утврђено је да је букова грађа за изградњу утврђења сечена између 809 и 811. године.
Закључују да је утврђење Шарлово, јер је мешана грађа, а Словени би градили само и искључиво од храстовог дрвета.(Zusätzlich abgesichert wird der fränkische Ursprung der Befestigungsanlage durch die Verwendung von eilig eingebrachten Eichen-, Ulmen- und Erlenholzbalken.)
После Шарлове смрти 814, нема података о утврди, што сугерише макар привремену ненасељеност области. Гранични појас у околини Бучја је током целог 9.века била попуњена словенским становништвом Венда (Wendland).
Само је после 929.године, област дошла закратко под саконски утицај, после пораза на Лензену.

Кључна реч овде је Бардовик (Bardowick) 
Троугао који је (око 800 те н.ере) чинио простор Древана.Троугао,град на југу,Магдебург, на западу Жезла,северу Бардовик а на ове две катете,хипотенуза је била река Елбе(Лаба).
Бардовик...је болна тачка немачке историје и кључ и разлог фалсификовања исте.Бардовик се сматра једним од најстаријих градова северне данашње Немачке; поменуто му је име 785.године, био је гранични град између Сакса и Словена док га није уништио Хајнрих „Лав” 1189.
Историја Бардовика од рецимо 800. на овамо,добро је позната,познати су из извора како писаних тако и археолошких и културних података али само пар година пре, немачка званична историографија ћути,ако не ћути,она је тако изврће са дечјом наивношћу!
Дигресијом,идемо 1361 K.M далеко Од Бардовика на југ ( и то ваздушном линијом) :
<<Неретвански гусари Срби (МАРИАНИ) су били познати као врсни морепловци.Веома често су подузимали походе против суседних градова или држава како хоћете.
Тако су често били у потрази за пленом и на супротној страни код данашњих комшија Италијана.
Тачније у Сипонто (lat Sipontum) Апулиа данашња Манфредониа
Павле Ђакон (Paulus Diaconus) (720.-13. април 800)
„Histroria Gentis Langobardorum libri VI” написао је између осталог о догађају из 642 године,где пише:

„Срби Неретљани су дошли са много бродова” 
После битке Ломбардски војвода Радоалд од Беневента иначе пореклом из данашње Фруланије преговарао је директно, пазите директно без преводиоца (иако званична историја каже да су Лангобарди немачко племе) после завршене битке са Србима и убедио их или одобровољио да се повуку и напусте запоседнуто подручје >>.
Након овакве историјски записане истине,слободни смо да Древанополабљане повежемо са Ободритима (Бодрићима),и после археолошких истраживања и ископавања на Бардовику,веза је сигурно успостављена са Бардима то јест Лангобардима,чији се један део населио у данашњој Италији.”Барди„као германско племе у периоду V-VI века иселили су се на југ а на њихово место,населила су се ”Словенска племена„Барди ,Бардовићи, Ободрити, Бодрићи.
Није ли се свесно прећутало њихово порекло а самим тиме и велики део званичне историје.!?
Уколико је моја „логика” на погрешном колосеку онда колективно извините моју маленкост.
Древљани као источно словенско племе (руски Деревљане-грчки Дерибленинои) су били огромно племе које се поделило на Дреговиће (Dregoviche) Драговиће (Drаgoviche) Драгувите и Волињане (Volynanen) који ће подићи, назовимо га „највећи град на свету”Винету-Wинета.
Били су до 9-10 века врло скромни и без неке хијерархије ,али са огромним богаством (Бардовићани су били једни од најбогатијих људи у Европи,али о том потом)тада С(о)рбима удара пара у главу и почињу се раслојавати на нове сталеже који се зову ,,Lepshi muzhi".
Нашим Древљанима,мислим на оне из Немачке,било им је својствено вађење соли,које је било у средњем веку и до скоро до данашњих дана у домену злата ( НЕМА ЧУЂЕЊА, Милош Обреновић се од тога обогатио,такође и србски добротвор,Миша Анастасијевић,који је поклонио сербству прву велику школу-факултет у Београду)...За то су им била потребна превозна средства а за то су били најприступачнији,бродови или чамци.Речни брод (чамац) се називао „дријева”посебно и интилигентно грађен са „плитким газом” он није пловио нити секао воду,већ клизио,уз помоћ ширине и паметног постављања даски на кобилици,тако да правац воде иде правцем дрвета раста, од којих је била даска око трупа.
Врло лагано и покретљиво и опасно оружје али и путничко средство,сличности су огромне са искуством бродовља илирског племена Либурна,то јест Неретљана,чију су технику преузели и усавршили и сами Римљани.
На нашем тлу,о С(о)рбима) Фредегард(Chronicle of Fredegar) ,писац у својој хроници повлачи и ову тврдњу...ДРОВИ су Дроји али и ТРОЈИ... једино Срби и Тројанци су били ОПСЕДНУТИ коњима као светињама!
Постоје индикације да су Древљани били у директној вези са Ободритен (Бодрићима),који су обожавали и славили ЖЕНСКО божанство! Била је то у оригиналу Шива или србска Жива,која ће у хришћанству преузети улогу,Св.Петке или Богородице,Св.Варвара.Титмар (Thitmar(VI)) каже:Quot regiones,tot templa,што значи:Чија је регија,тј.територија,ког племена томе и светилиште,тј божанство!То је најбитнија карактеристика свих Словена!Тако и сада,данас у XXI веку у нашој Србији,чије је род или племе онога је и слава или чија је слава оног је и род.
Древäнополаби је било најзападније словенско племе,њихови остаци су пронађени и у Хамбургу!Најчешће се преводи и да потиче од речи ”дерево„само име.Њихова домовина је Хановерски Wендланд и сам град Хановер (а ту је центар СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ за ЗАПАДНО ЕВРОПСКУ ЕПАРХИЈУ.
Савезна држава Немачке,Шлезвиг-Холштајн (Shlesvig-Holcshtein) носи име баш од њих,Древљана,то кажу сами Немци(види им заставу,црвено,бело и плаво)
Места где су се они налазили сада су немачка места али име су од Древљана сачували,Drawehn u Niedersachen Holtsassen.Holtsassen ће постати Холстен па Холштајн (граниче се са Данском)...
Сви археолошки налази првенствено типа Сукова(typ Sukow) у керамици указује на њих.2003.године вршено је археолошко истраживање на Хохбуоки (Höhbeck) на Елби.У народу се сачувало да су себе називали Бојки,Сорби или Славини.

Древљани у Панонији, Војводини.Они без воде,мочваре и реке нису могли...
1.Дарвентиос(Дауритос) су били северно од Дунава али су их Авари под вођством Кагана Бајана (578-579) сатрели,освета је то била јер су успели једном да „непобедиве”победе!Типично за Србе свакоме и увек...ЊЕТ!Отад нема помена о њима! То је кључ!
Али сви научници кажу да Дарвентиос је „сигурно”влашко име,које није преводљиво. Податак је из Ј.Кулаковскиј-Историја Византии II 1912 ново изд, из 1973 (стр.393 фф) Л.Нидерле,Руковет`Словианскyх старозитности,1953,стр.320 .
2)Древљани су у Хановерској Wендланд,били или у савезу са БЕШУТ,то је име светог гаја,шуме...не може се дефинисати...шта значи не знам(могу дати своје мишљење,али га узети са резервом) информација је таква и везује се за њих...БЕШУТ...шума?...река?(Има једна река Босут... У Срему староседеоци данашњих Нових Карловаца за своје место кажу да се зове Сасе. Иначе, цело село је досељено Личанима пре неких 200 и кусур година. Сеоска слава је Св. Марко. Доле је Сланкамен, а ту је и Дунав... Преко пута је Тител и Тиса. Као један правац кретања Ободрита, проф. Реља Новаковић помиње подручје око Титела. Из новије историје, тај део је дао највећи број Шајкаша, одважних ратника који су нападали са воде. Чамци - шајке које клизе по води... Коинциденција?Зна се само да је још остало име неке шуме код реке Лабе,поред Древљана.
3) Бардовац место (постоји један у БиХ,а други је у Републици Македонији),то је некад било место близу Скопља али је сад спојено са њим.У Немачкој је Бардоwик а код нас је Бардовац.У БиХ је прави и стари назив за Доњи Вакуф...Скопље!!!А вакуф је само исламски израз за верску задужбину.Зашто ово говорим,то јест пишем,само из једног разлога јер на тлу Србије постоји још један Бардовац,а налази се баш поред Царског града Призрена,случајност,не бих рекао,а зашто,видеће се даље у тексту.
4) Дриваст (Дрибаотес-гр, а латински Дривастум а албански Дришти али и србски Дрвен-Дрвенов град) близу Скадра на територији Албаније.Подигнут од Словена и Роксоалана(!?)у V веку по предању...Био је под србском влашћу од 1185 до 1478...Дришти је од албанског дру или дри..што значи дрво на србском,ха,ха...албанци-Илири!?
5) Дерван је историјска личност.
Звездодраг је имао два сина...Белослава и Дрвенара,
Белослав ће остати у „немачкој”Србији са сином Милићем...Зато ће се Сорби називати МИЛИЧАНИМА.
Други син Звездодрага је као што је речено, Дервенар,који ће са сином Звонимиром,као старији кренути на југ у Србију!Основаће град у сев.Грчкој испод планине Снежњик близу Олимпа,град Сервиа (Сербица) које је још тамо под истим именом а то је већ друга тема и друга прича!
Битно је да се наука још није усагласила да ли је Дрвенар лично име или је то по надимку или имену народа,племена.

У Великој Хочи је Црква Светог Архангела и Михаила код Призрена.Манастирски пирг изнад манастира у народу је прозван Дрвенград!У суседним селима (Поуско,Локвица) често звани Дрвенов,а кањон „Дув” или „уз дув”.Турци из Призрена,називали су је „кизли калеси”(женска-девојачка тврђава,засигурно због монахиња)...Попети се на врх право је јунаштво а са ње погледати провалију,право ка манастиру,доживљај!
На простору саме цркве Св.Арханђела и Михалја (комплекс садржи и издвојену цркву Св.Николе и горе на пиргу Св.Ђорђа) подови из цркава су однешени а где су однешени,и ко их је однео,није тешко закључити.
Унутар комплекса је и гроб Цара Душана.Насупрот је „Трпезарија” где је одигран најбитнији догађај у историји Срба и Србије и њену свеукупну будућност.Делило се Србско Царство!Рекох НАЈБИТНИЈИ и тако је,и још ћемо осећати последице тога!
Кренућемо сада из Призрена ка југо-западу ка Хочи (то је ткзв.Заградска Хоча) и скрећемо источно код Кар.„Гури Дервенит”(Караула-Дерванов камен,грешка у штампању,правилно је „Гурри” не „Гури” што значи „камен-стена”)и онда село Бурут (Bruti-тачније је Brruti) и речни ток реке Плава од места Соканарџе до места Плава (албански Pllave),ово је битан део наше историје!Та област се назива албански Опоје а србски Опоље!
Река Плава и село које носи име по реци Плаву, пољу код села Плаве код гробља званог Бојађани (te varrezat e Bojaxhinjve) у Лопушник су отворени темељи тврђаве „Хисари”...(Узгред,Албанци су причали и са пуно поноса говорили да је из овог села пореклом и Марија Терезија,проглашена у римокатоличкој цркви светицом,њено девојачко или световно презиме је било нешто као Бојађију,колико је то истина,не знам и не судим)
Насупрот „Хисару” су извори дивне питке воде звани Хајдучка глава („Kroi i Hajduteve”) ту су и још видљиви „DERVEN KULLES” или „Дервенове куле”!То је по Милојевићу било,средиште Дервана или његове државе која је била од данашње Истре у Хрватској до Пелопонеза!
Недалеко од овог места почиње и општина Драгаш или такозвана Гора.На само пар километара налази се и граница са Албанијом и први град који је недалеко од границе на територији Албаније на саставу Белог и Црног Дрима то је Кукеш или Кукси који се некад звао „Свети Спас”,пут који води до њега се зове„Rruges se Dervenit” што значи „Пут од Дервена” мада реч „рруге” значи и пут а и улица у модерном албанском језику. Ако пролазите тим путем код Кукса проћи ће те поред тврђаве у рушевинама (IV-VI век) која се на албанском у Албанији,зове Gradishta e Bardhocit или Бардовачка Градина.
Плав је на планини Шар а са друге стране (већ у Македонији) користи се још и назив у албанском дијалекту „Mal i dervenit”-Дервенова планина,са већим местом Rreshen којег називају „Krahines se Dervenit” што би би значило „покрајина од Дервена”...колико ми је познато,читава ова област је насељена албанским становништвом,мухамеданске вероисповести.
Мој закључак је да је позиција „Дервенарове Куле” била изузетно добро позиционирана за период средњег века чак и савршена,за пар сати се прелазило из јадранског у егејски басен,на додиру од десет до двадесет сати хода од провинције Далмације у провинцију Македонију и Илирикум. Значење које још има, и држање овог чвора има исти геополитички значај и дан данас.
Из Призрена се пењемо ка призренској тврђави (Призренци је зову,Каљаја) на мапи стоји„castell” и пењемо се у полукругу до надморске висине од 524м и стижемо до 1051 н.в.(не заборавимо полукруг на карти) и стижемо до села Лубачева или Љубичева,затим Леж или Лезх) и стиже се у Бурут (Брутти) и нормално до „Derven Kulles”,Дерванових Кула.
Као што сам напоменуо о оном „полукругу” на тачки н.в.524 је на карти географски знак за рушевину или знак у облику слова „Л”...То је место „СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ”или гробна задужбина Цара Душана.Ту на том месту је гроб Цара Душана (КОЈИ ЈЕ ТЕК 1926 г.ОТКРИВЕН!) .За њега се није знало,где је,веровало се да је ту!).Поглед одатле,супротан од пута,открива „Дрвенов Град” и „Дрвенарове Куле”
Кањон који је итекако видљив,који је продубила Призренска Бистрица,мала али брза планинска река која не заборавимо припада ЈАДРАНСКОМ СЛИВУ и извире на Шар-Планини,идући уз ток Бистрице ка извору,пролазимо село Речане па средишње село Средска ка Мушникову па Горњем Селу (Такозвана „Средачка Жупа”) и изнад ње се налази превој који се зове ПРЕВАЛАЦ,приступачан пут, чак оспособљен и за аутобуски саобраћај уз моје мишљење,одвратних кривина!Преко Превалца се спуштате ка Брезовици и сада тужној србској енклави,општине Штрпце.Ту близу Превалца извире Лепенац,главна притока Вардара и она припада ЕГЕЈСКОМ СЛИВУ!
Сада схватамо зашто је и тада као и сада то НАЈСТРАТЕШКИЈИ ДЕО БАЛКАНА!
Морам и ово рећи,није у теми али је битно.Недалеко одатле у правцу Урошевца постоји једна јединствена река Језерска речица по имену Неродимка,са једним извором али се улива у два мора,Црно Море и Егејско Море ! Јединствени пример ! Дели се на пола једним делом правац Београд а други правац Солун,ту су у близини Немањићи имали своје летњиковце под именом Пауни!Наша река Неродимка својим једним рукавцем (према Велики-Вардару) пролази кроз Лепенац (лева притока Лепенца), значи близу Превалца. Леви крак (Стара река).Према северу се одвајао леви црноморски крак одводећи воду Неродимке у Сврчинско језеро.Некада је из језера ка северу отицала река Ситница и идући равном Косовском котлином прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља.
У језеру је у то време постојало острво (има доказа да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација Сврчина, једног од двораца Немањића у коме је Цар Душан крунисан за краља 8. септембра 1331. Језеро је као водена препрека пружало заштиту дворцу од нежељених гостију, а његово постојање и значај потврђује чињеница да је било уцртано и на мапама путописаца из тог периода..
Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.
Ко држи овај чвор тај држи и Балканско Полуострво у шаци.Тренутно је ту велика америчка база Бондстил.Дубоки значај Косова Поља као матичног простора за србски народ, показује и распоред двораца Немањића, србске династије (1166-1371). Њихова концентрација највећа је на југу Косова поља, око данашњег Урошевца, где се некада налазило Сврчинско језеро . Ту су средишње разводе Балканског полуострва. Из некадашњег језера, данас из речице Неродимке, воде отичу истовремено и у Црно и у Егејско море.
Ту су била смештена четири дворца: Неродимља (где је била палата и у VI столећу), Пауни (место се спомиње у XI столећу), Сврчин и Штимље.
Избор овог положаја за најчешће боравиште србских владара не може бити случајан.
Иначе,археолошким истраживањима је утврђено да је Манастир Св.Арханђела код Призрена,подигнут на темељима још старије цркве,која је наредбом Цара Душана,срушена и на тим основама подугнута његова сакрална загробна задужбина!
Зашто је баш ту желео бити сахрањен...!? Рођен у Скадру (крије се),преминуо код Константинопоља (крије се),столовао у свом главном граду Скопљу (не дај Боже то рећи гласно) а сахрањен у Призрену код Дрвенаревог града (крије се)...ЗАШТО!?
Да ли је он од Дрвенаровића...!? Да ли је хтео њихову славу и моћ,приказати и показати...!?Нико никад није хтео објаснити...
Дошли смо и до Превоја Превалац (1381 м) спаја Жар-планину са Шар-планином (Царска планина) и практично је природна граница између Средачке и Сиринићке Жупе.
Са северне стране села, од Превалца на западу па до самог уласка у Призрен, на истоку, протеже се планински масив Ошљак.((2212 m.).Постоји и река Превалац (Прехвала) и ледено језеро код Штрбца на 2060м .
Поред „главног града” на Шар-Планини,Дрвенаровића налазио се старо „илирски”град Габуја. Исто такво насеље Илира је Габела,која је у жижу јавности доспела,теоријом о Троји на нашим просторима.Битно је да се Габела,званично звала „Дријева или Дрива ”што старосрбски значи скела за превоз робе и путника преко реке...!? Прехвала је само име каже, прелаз преко воде али и планине. А Габуја и Габела има двоструко значење али у у нашем случају оба прихватљива и оба указују на место изван града или непосредно поред града. ГАБУЛЕУМ је место где се река рачва, вододелница.илирска реч.Наша реч за илирско Габела је ТЕРАЗИЈЕ, односно ТАС.Теразије или Баждарина,Баждарана.Латински Gabulum али и Габелле и Габелла царинарница! Римско право,Gabella emigrationis,плаћање на исељење или продавање имовине. Gabelle hereditatis,порез на наслеђе или поклон и понекад увоз! Габела се плаћала највише на со, у Француској је то име сачувано до 18 века. (множина-плурал је габеллум од једнине габел).
Код наше Прехвале,приликом преласка преко Шарпланине,силазило се (сада већ,Македонија) код изворишта реке ПЕНЕ у Македонији (име за реку Пена,постоји у садашњој Немачкој!Луда подударност.Та река се улива у Вардар (река Велика) која ће пролазити и кроз Скопље.Али пре него што уђе у Скопље,проћиће кроз Дервенарову Клисуру.Од реке Пене до изласка из клисуре зове се Дерванска Покрајина или албански Krahina e Dervanit...(реч Крахина је србска реч и значи„крајина”).
Према запису истакнутог немачког романисте Густава Вајганда (1860-1930) који је, у лето 1889, путујући кроз средњу Албанију, у књизи о Аромунима, записао да Корча „лежи у подножју једног узвишења које је прекривено засадима винове лозе. Ово узвишење пробио је поток Морава. Морава дели овај град на две половине и тече у проширену долину реке Дунавица”.
Јужно од Корче (to je bila Gorica nekada- mand.)) је Каменица, а југозападно Потом, некадашњи Подхум (Подбрдо); западније од њега су места Gilave (Глава), Cerovoda (Цуривода), област Trebishini (Требишња), па река Vijose (Војуша), на којој леже три града са словенским именима: на њеном доњем току је град Селенице, јужно од ушћа реке Сушице; на средњем току, и то на ушћу реке Деснице у Војушу, лежи Клисура, а у горњем току Војуше, али у Грчкој, лежи град Коњица.
Источно од планине Пинд тече река Aliakmon, којој су Срби дали име Бистрица, а у њеном средњем току лежи град Serbica (Србица). На том правцу је и орон Загора код Волоса. Поменимо још Servohoriu код византијске Нисе, документовану у седмом веку нове ере, као и топоним Серфиџе у Тесалији, туркоформанс од Сербица и Сербице, по мишљењу Петра Скока (филолог и топономастичар, аутор „Етимологијског рјечника хрватског или српског језика” 1-4, Загреб 1971-74).
Одломци историје, Милојевић:
Река Десна, Десник, или Десница, и данас тече у некадашњој Правој Србији, а дан: тако званој дољној, или средњој Албанији. Она извире из планине Грамосе (Градмосте) па текући право к сјеверу на неколико часова од свог улева у Војушу повраћа се и тече право к југозападу, те се ниже клисуре улева у Војушу. Развалине града Десника, које се и дан данашњи тако зову, леже више села, које носи то име и то само не Десник, но Десница.
Да прве србске столице несу биле овде и у Србици одкуда би ср. краљ Владимир, кад га прогна из Орида бугарски Самуило — седео у дан: Београду 5 часова сјеверу од Орида и у дан: Арнаут Београду у средњој Албанији, који лежи на речици, коју називају Турци по свом Ергент, Шкипи час Суми, Луми, а још чешће и обичније Дунафли, или Дунавац, а тако исто и у дан: Елбасану.? Она извире из огранка поменуте планине, на којој леже развалине некад: србског града Бучина, и која се с тога и зове Бучинград, или Бучиград.
Узмите само имена села, места, река, планина и т.д: у тим крајевима, па ће те се уверити; да још и дан данашњи носе на себи најчистија само србска а више ничија имена као: Бистрица, Дунавац (Дунафли) Војуша, Десница, Дрин, Плава и друге млоге реке под таковим, а нарочито именима Бистрица, осим оне крај Србице, и још млоге друге реке.
(Од неолита је насељено место Бучин код македонског Крушева, има и тврђаву из позне антике.Бучином протиче Црна река (Порфирогенит помиње Црно Бучје).Бучин се некада звао Будимград,тај некдашњи назив верује се да има везе са Будимиром Дрвенаревићем, потомком Цара Звонимира I Дрвенаревића.)

Дрвенаров син иако рођен у „Германској Србији” је преминуо у „Балканској Србији” и био родоначелник лозе-Дрвановића.
Зашто!? Због,чега!?
То је болна тачка грчке а и албанске историје али и византолога.
Дрвенаров син се упутио ка југу Европе око 632 са својим „пречанским”Србима...Звао се ЗВОНИМИР и вероватно је био у најбољим годинама верујем око 30 година старости (година рођења је непозната али година смрти је 675),оставивши стрица Милића и брата од стрица Милодуха у Северној Србији.
Престоница му је била Србица,Сервиа у данашњој Грчкој,то се крије и да је то била престоница на реци Бистрици,која се до краја XIX века звала и писала „Вистрица”.
Престоницу је померио на север,тј ка јужној Албанији која је по њему,верује се,названа Зворник али најчешће је називана и до дан данас,већ скоро 14 векова ДЕСНИК (Десница) где је скоро после пола века владавине и сахрањен!Први Дрвенаровић или Дрвенарић ,који лежи још у свом граду,Деснику на албанском се град и река(Луми) пише „Deshnice” а чита „Dshnic” која се улива у реку Војушу (албански Vjosa i Viosha),испред града-места Kelcyra (читати Кељцура) или Клисура.
Лаж је огромна о његовом повратку на Дрину или Дунав или у Београд.Београд је Белград-Белграт или данашњи град у Албанији,Берат (Турци су га звали Арнаут Белграт,Дунав или Дунавец (Perroi i Dunovecit) је још код града Корче,Korche)(,града у Албанији (Корча-Горица),а и Дрина је ту близу ((Drinos)) скоро прекопута острва Крф и нашег тужног и јадног острва Вид из I св.рата.
Место Злипоток (Зли Поток) општина Драгаш-Опоље топоним „Stratorija”,(Стратос) код села!
Превод „Стратос”-господар,„strategoi”
слично генералу.
( „Preavalere”-лат.бити изузетно јак енг.„prevalence”)
Статорија је 2,5 км од Злог Потока,Зли поток је оријентир осталим топонимима тако је од села Крстила 4,6 км,Кулин Рид,3,7,Крстово поље 3,8 а Поповица 1,2 км.
НЕМАЧКИ ИЗВОРИ,кажу да је и у XI веку (значи више од 5 векова касније),да је „Стратос код Злипотока-Страторија за читаву царску коњицу (ради се о неком од Уроша).”Ту је и „Царева Чесма”тачније „Урошева чесма” (у орг,„Wise und Quell ), стара гробља и црква у рушевинама (тада) су била у месту Обједеник.Натпис са чесме који потиче из прве половине XII века је у једној приватној библиотеци у Лондону.
Не сме се заборавити.”Први„Срби су већ били хришћани (још од 50 год,н.ере).Други придошли нису. На Обједенику се чине први потези стварања,прве србске хришћанске државе на свету. Важна је напомена да тада није било никаквих разлика између грчких или римских обреда, у толикој различитости каква је данас.У питању су сфере утицаја.Шар Планина,тада звана и као „Вериге Света” била је и граница између два ЈЕЗИЧКА СВЕТА Хришћанства (рекао сам хришћанства,не политичке историје) .Са западне стране латински (укључујући и Призрен) са друге источне грчки (укључујући Гостивар и мало село Тетово, али НАЈБИТНИЈЕ, тада ДРАУдракум,или данашњи Градеци у коме је боравио и Фредерик Барбароса! Ту је пронађена и најчуднија и најневероватнија црква са три брода и три различите крстионице.Изгледа да сада разумемо онај спис из 8 века,где се јадни Храбал фактички жали што смо ми писали „chrtami i rezami”(руне!?) други грчким а трећи латинским „писменима”,то је био предуслов за „позив” Ћирила и Методија!
Звонимиров син Будимир, Дерванов унук одржао је сабор у Дупљи/Дукљи на Шар-планини, гостиварска нахија и тамо су се зборно, саборно договорили да је паметно да званично приме хришћанство, као и да поделе огромно царство на 4 главна дела са подделовима: Славонију, Горњу Далмацију, Доњу Далмацију ( до Војуше) и Србију.
Србија је потподељена на Босну и велико жупанство Рашку од Дрине до Марице. Након сабора ,па и касније ,поделу царства нису учинили Дервановићи,већ Свевладовићи,који су и оснивачи Прехвале (Прехвала је тада на четвороструком раскрсћу,ФАНТАСТИЧАН геополитички положај...на „граници” ЧЕТИРИ области,провинција (Држава!?)
Зато је Будимир Дервановић, као први србски владар који прима хришћанство постаје Св.Давид,иако је у то време већ било двоверја, стара/нова вера отприлике пола/пола,али кад и владар прихвати, онда је држава званично хришћанска. Зато је Будимир очеву (Звонимирову) престоницу (Зворник) пребацио у Дупљу/Дукљу.
Од оног горанског Злог потока (Злипоточани, као и сви ови овуде Горанци или Дукађинци, зову себе ''Краљевићи'' јер су тобож од краљевске срп. крви Милош С.Миливојевић) на раздаљини од 2,5 часа је Прехвала одакле се видик пружао до солунског мора, па је била добра летња престоница, а Дукља/Дупља (на нижој надморској висини) је била зимска престоница, данашњи Горски Дукађин.





Аутор : Крсто Крцун Драговић

Нема коментара:

Постави коментар