11.10.2014.

Срђан Тодоров - КОРЕН РЕЧИ "КАСНИТИ" И "ДОЦКАН"



КАСАН, f -СНА = КАСАН, f КАСНА (касни крумпири ЖК), придев, прасловенски (КЫБЯГ), »serus, tardus«, жив у западним наречјима, позна Вук само у прилогу КАСНО и у денормалу (инхоативу) на –ИТИ: КАШЊЕТИ, КАСНИМ имперфекат, (ЗА-), поред којега постоји према презенту и КАСНИТИ (15. в.) (ЗА-) према имперфекту, ЗАКАШЊАВАТИ, -КАЖЊАВАМ. У приолошким синтагмама ДО + КАСАНА (СЕ) = ДО + лок. КАСАШЕ доживео је придев знатне фонетске измене које су узрок што су изведенице од две наоко различне основе. Испадањем полувокала Ъ и метатезом КС > СК СКМТИ, СКНИМ имперфекат (Baraković, Vila 204) > ЦК (гледе С > Ц) настаде основа ЦКН > ЦН. Одатле прилози ДÒЦНА (16. в.) = ДОЦНĂ поред ДОЦНĀ (Космет) = ДÒЦКНА (16. и 18. в.), ДОЧКÁН (по Вуку) = ДОЧКÁН (Космет), ДÒЦНЕ (17. в., Вук), ДОЦКНЕ (17. в.), с деноминалом на -ИТИ ДÒЦНИТИ СЕ (Србија) (ПРИ-) = ДОЦМТ (Космет) = ДОЦЊЕТИ (Вук), ЗАДÒЦЊЕТИ, ЗАДÒЦНИТИ перфекат, ÒДОЦНИТИ СЕ, -ИМ према имперфекту, ЗАДОЦЊИВАТИ, -ДÒЦЊУЈЕМ и нови придев ДÒЦАН, f ДÒЦНА (16-18. в.), поименичен на –ИЦА ДОЦНИЦА f »смоква која доцна зрије «. Прилог ДОЦНО. Депрефиксацијом настаде одатле имперфекат, ЦКНИЕТ > ЦКЊĚТИ, -ИМ (15. в.) (ДО-, И-) = ЦКНРТИ. Одатле поименичен парт. перф. актива на -ЬЦ: ЦКНИЛАЦ, ген. ЦКНИЛЦА. Придев КАСАН поименчује се са -ӢК m према f -ИЦА: КАСНИК према КАСНИЦА »синоним: КРСМАЛАЦ према КРСМАЛИЦА «, на -АРКА КАСНАРКА f »име што га млада придава младој жени « ; у апстрактима на -ОЦА = -ОСТ КÄСНАТА (18. в.) = КÄСНАСТ. Деминутивни придев КАШЊАХАН (Стулић). На -ОВИТ КАСНОВИТ. Деноминали: на –ОВАТИ КАСНÒВАТИ, КÀСНУЈЕМ; КАСНУТИ, - М. Одатле апстрактум на -ТЈЕ: КÄСНУТЕ поред КАСНИТЕ (18. в.), од КАСНИТИ. Радне именице на –ЛАЦ и -ТЕЉ: КĂСНИЛАЦ, ген. -ЛЦА m према КАСНИЛИЦА f = КАСНИТЕЉ m према КАСНИТЕЉИЦА. Мађари позајмише КЕСО »касно« од КÉСНИ < КТСБНĚТИ, где је –НЕТИ замењено мађарским инфинитивним наставком -НИ. Придев КАСАН у преводној је вези са КИСЕО, КИША и КВАС, од индоевропског корена *quat(K)- са формантом -so. У балтичкој групи очувана су још првобитна значења: литвански KŪSĀT »wallen, sieden«, летонски KUST »schmelzen, ermüden, faulen«. Словени пренесоше то конкретно значење у догутрајни временски процес извесним резултатима »остајати, оклевати, исправитисе, киселити се «.

Нема коментара:

Постави коментар