03.10.2014.

КРУНСКИ СВЕДОК - ЕУЗЕБИЈЕ СОФРОНИЈЕ СВЕТИ ХИЕРОНИМ

СРБ :






КРУНСКИ СВЕДОК - ЕУЗЕБИЈЕ СОФРОНИЈЕ

СВЕТИ ХИЕРОНИМ


     Еузебије је рођен у градићу Стридону 347. године, на граници између две покрајине Румејског царства, Далмације и Паноније. Умро је у Витлајему 420. године. Био је један од најученијих људи свог времена у Империји. Као и све Србе, и њега помињу као Илира. Доследно томе, и његов матерњи језик називају илирским. Папа Дамас је узео Еузебија за свог личног секретара и задужио га да преведе Библију са грчког на латински језик. То је чувена вулгата која је и данас званична Библија католичке цркве.
     Еузебије има почасно место у србској историји и он се налази у царском грбу цара Душана са заставом Босне, јер је Стридон био негде у савременом Босанском Грахову. У једном писму свом пријатељу Еузебије каже да је превео Јеванђеље и Псалтир на „језик свог народа“. Та дела нису до нас допрла, али јесте његово писмо које је писао папи Дамасу 376. године. Писмо је написано на србском, односно илирском језику.
       Еузебије пише: „Ја ниткога парвога, него Исукарста слиједећи, сфетињи твојој, тојес столу Петрову опћиенством садружен јесам. Ткогод изван ове кућие јагењца јестие буде, поган јес. Ако тко у Корабљи Ноиној не буде изгубитићесе, кад дође потоп.“ (Sebastiano Dolci: De illyricae linguae, Venetis 1754, страна 34 и 35.)
      Папа Дамас је рођен у Португалији и с обзиром да му Еузебије пише на србском то доказује да је он говорио србски језик.
   Еузебије је писао србским писмом које се данас погрешно назива „ћирилица“, а у његово време се називала буквица. То је било писмо стандарна србица са малим разликама. Све до 16. века „кириловицом“ је називано писмо које се сада назива глагољица, а писмо које се сада назива „ћирилица“ називано је уопштено србицом или буквицом.
       Као и многи други историчари, и Долћи под Илирима убраја све народе србског порекла који се и Словенима зову. Тако он пише:
“… dummodo uno corde, unoque symbolo simul cum Bohemis, Polonis, Dalmatis, ceteroque illyricis populis (qui a me in brevi Dissertatione has enumerate sunt) laudent Dominum nostrum.”
На србском: „...једним осећањем (одн. Срцем), с Чесима, Пољацима, Далматинцима и осталим илирским народима (које сам у овој краткој студији набројао), хвале Господа нашег.“

Tекст писма из 376. године Светог Јеронима[1] (347-420) његовом послодавцу Дамасу I[2] (305-384), поглавару хришћанске цркве (папа: 366-384), на жалост немамо у оригиналу (можда га има „Тајни архив“[3] Ватикана[4]), али имамо препис његовог биографа Долчија на оригиналном латинском[5] и делом на оригиналном сербском језику (тај део писма је написан на стандардном латиничном писму Јужних Срба из Дубровника).


[1] Лат. Eusebius Sophronius Hieronymus. Свети Јероним није био Роман (као младић није знао латински језик), па чак ни хришћанин (пре 360-366. године), а рођен је граду Стридону (лат. Strido Dalmatiæ), који се налазио негде на граници Либурније (лат. Liburnia) и Паноније (лат. Pannonia), тј. највероватније негде на северу или северозападу данашње Босне и Херцеговине (скр. БиХ).
[2] Лат. Damasus I.
[3] Лат. Archivum Secretum Vaticanum. 
[4] Лат. Status Civitatis Vaticanæ. 
[5] Лат. Lingua Latina.



Назив дела (књиге): „De illyricæ linguæ vetustate et amplitudine: dissertatio historico-chronologico-critica“
Страна књиге: 34-35 
Аутор: F. Sebastiano Dolci (1699-1777)
Издавач: Francesco Storti
Година издања: 1754
Место штампања: Venetiis/Venezia (Serenìsima Repùblica Vèneta // Serenissima Repubblica di Venezia: 697-1797)
Језик: латински и сербски
Писмо: дубровачка латиница





                                                                        Аутор : Крсто Крцун Драговић

Нема коментара:

Постави коментар