15.01.2015.

Извори и мишљења о српској народној припадности житеља Македоније (Старе Србије)


1) Око 950., византијски император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југозападно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног VII века). У X веку исти град је споменут као "Србчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.
извори:
- Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
- "Starine" 14, 1882 pp.16


2) Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малу Азију од стране императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (Република Македонија). Исидор, епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био епископско средиште даје повода тврдњи да је имао бројчано значајну српску популацију. Око 1200. године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље).
извори:
- Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
- Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века", Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
- Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
- Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
- Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
- Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
- Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210


3) Око 1229-1230. године бугарски цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску". Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.
извори:
- Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
- Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
- Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57


4) У Душановом Законику изданом 1349. и 1354. у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82), Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82), Саксонци (Саси) (Чл.123).
извор:
- Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Србског 1349-1354", Београд, 1898


5) Деспот Угљеша у писму из 1366. писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.
извор:
- Новаковић, Ст. "Законски Споменици Србских Држава Средњег Века", 1912, стр.509


6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу, у писму из 1371 године. Држава Угљеше налазила се око доње Струме.
извор:
- Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571


7) Место битке на Марици 1371. године, када су се краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги" - "Српски Пораз".
извор:
- Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241


8) У другој половини XIV века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо српску и грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.
извори:
- Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
- Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
- Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41


9) Године 1395. Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, господару Србије. Држава Константина налазила се око реке Струме.
извор:
- Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260


10) Белешка из 1401. од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .
извор:
- Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437


11) Бугарске Хронике, пореклом из XV века, садрже одломак по коме је турски султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу. Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".
извор:
- Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie" 13, 1891, pp.481; pp.493


12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу охридског архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову, јер саборна црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.
извор:
- Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255


13) Остаци Ивана Рилског су пребачени из Трнова у Рилски Манастир. Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469. године, који спомиње српске војнике на Маричкој бици Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle. 
извор:
- Новаковић, Ст. , "Гласник Србског Ученог ДруштваGlasnik Srbskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287


14) Негде при крају XV века, мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија". ("Macedoniam quam Serbua nunc appelant").
извор:
- Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a


15) Године 1515. Ђорђе Кратовац је спаљен. У његовом житију стоји: "...од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији". (Ot korene srbskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).
извор:
- Новаковић, Ст. , "Гласник Србског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154


16) Стефан Герлах пише 1574. да је рођак Мехмед Паше постао архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије. (Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .
извор:
- Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a


17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.
извор:
- Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str. 131


18) У Краљеву (Румунија), поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .
извор:
- Стојановић, Љ."Стари Србски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752


19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "... Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини". ("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").
извор:
- Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5


20) Године 1584. католички клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) . 
извор:
- Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39


21) У XVII веку, Хаџи Калфа, турски географ, бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима. Такођер спомиње да на обали језера између Сера, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима. 
извор:
- "Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97


22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603. године рекавши да је дошао из српске земље.
извор:
- Архив Руског Министарства за спољне послове, Год. 7112, Дец..19


23) Октобра 1605. изаслаништво монаха иде у Русију и међу њима био је ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (Serbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon Avksentii) .
извор:
- "Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858


24) Године 1609. у архиву Ватикана споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .
извор:
- Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909


25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране охридског архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .
извор:
- "Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29


26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника: "Корисно је поставити 3-4 српких свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."
*Скопској Црној Гори
извор:
- Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622


27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу. У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика". У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.
извор:
- "Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.


28) архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634. у Русију. При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .
извор:
- Архив Руског Министарства за спољне послове, Год. 7142, No 8


29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641. године, скопски митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .
извор:
- Димитријевић.С. "Спом. Срб. Краљ. Акад." 38, 1908 стр.60a, стр 60b


30) Године 1644., Србин Димитрије Николајев из Костура стиже у Русију (Serbjanin' Dmitrei Nikolaev). 
извор:
- Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156


31) Католички свештеник Петар Богдани написао је 1650. препоруку за његовог рођака, Андрију Богданија из Албаније, рекавши да је "препоручен за архиепископију у Охриду у Србији". ("Proposto per L'Archivescovato d' Ochrida su in confini della Servia") . 
извор:
- Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, pp.172


32) Године 1651., кратовски митрополит пише Руском Цару: "Моји прародитељи и предци су господари србске земље Кратово".
извор:
- Димитријевић, С. "Гласник Србске Краљевске Академије", 58, 1900.


33) Године 1652. у Архивама Руског Царског Дома забележено је да је српски митрополит Михајло присутвовао ручку са руским царем. Ради се о истој личности из горњег одломка. (Serbskii Mitropolit Mihailo)
извор:
- "Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova".1865, pp.184


34) Године 1653. јеромонах Дамаскин је написао писмо своме рођаку, митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости руског цара према "нашем српском језику". (Jeziku nashemu Srbskom) .
извор:
- Станојевић, Љ "Стари Србски Записи и Натписи", I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562


35) Споменути су католички мисионари у Србији (Servia) и међу њима господин Стефан Кратовац ("In Cratovo d.Stefano da Cratovo") .
извор:
- Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, str..194


36) У натпису из 1659. стоји: "Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од српске земље града Кратова" ("Mihail Mitropolit, poklonik bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova") . 
извор:
- "Chtenija v imperatorskom' obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta" Moskva 1896 II 5th part pp.4a


37) Године 1665. софијски архиепископ Петар бележи да "сада у овом Краљевству Србији постоји једна митрополитска Црква, она Скопска ("Al presente si trovano in cotesto regno di Servia una chiesa Metropolitana, cioe, Scopia"), додајући да је папа Урбан VIII у својој декларацији оснивања "Илирског Колегија" изјавио да "постоје три бискупије у Србији-оне у Скопљу, Јустинијани званој Призрен, и у Нишу". ("Che sono del regno di Servia tre vescovati:cioe Scupi, ovvero Scopia, Justiniana detta Prisren, et anche Nissa") . 
извор:
- Fermendzhin, E. "Starine" 25 , pp18


38) Питер Хејлин, енглески географ под одредницом "Србија" ставља- "главни градови тамо су 1. Ниш, 2. Видин (од Турака зван Киратов), 3. Кратово, ... 9. Скопље, од Птолемеја звано Скупи." ("Principal towns hereof : 1.Nissa, 2.Vidina (by the Turks called Kiratow), 3.Cratova, ... 9.Scopi, by Ptolemy called Scupi.") 
извор:
- Heylin, P. "Cosmographie in four books" London, 1666


39) Године 1666. митрополит Ананије од Кратова у допису са руским царем, спомиње "Михајла, митрополита Срба" ("Mihaila Mitropolita Srbian") .
извор:
- Димитријевић, С. "Споменица Србске Краљевске Академије", 38, 1900 стр.64б


40) Године 1667. цар Леополд даје повластице Грцима (Graeci) и Србима (Rasciani) који су емигрирали ка северној Мађарској при чему је "већина њих долазила из Македоније" ("Praesertim autem ex Macedonia adventum") .
извор:
- Витковић, Г. "Гласник Србског Ученог Друштва", 67, 1887, стр.128;стр.131


41) Унутар "Извештаја о српској или скопској Диоцези (Relazione della diocesi di Servia o Skopia) набројана су главна места у Србији "Призрен, Скопље, ..."
(" Li loughi principali della Servia: Prisren, Scopia, ...")
извор:
- Fermendzhin E., "Starine" 25, 1892. pp. 195-196


42) Године 1676. секретар "Друштва за пропаганду вере" ("De Propaganda Fide") написао је извештај папи Иноћентију о католичкој цркви у Босни и суседним земљама, у којем је спомненут бискуп Скопља, Андреа Богдани.
извор:
- Horvat, K. "Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine" XXI, 1909, pp.393


43) Око 1680. Урбан Чери јавља у извештају папи Иноћентију IX о архиепископу Скопља у Србији.
извор:
- Theiner, A." Vetera. Monum. Slav. Mer. Histor. Ill." II, 1875, pp 213


44) Надбискуп Скопља описује Србију и каже да је "Скопље главни град Србије" ("Scopia....metropolli di Servia"). Даље спомиње да су православне "куће у Скопљу грчке и србске". ("Case Greche e Serviane").
извор:
- Theiner, A. ibidem, pp. 220

45) Канонска посета надбискупа скопског Петра Богданија 1680. садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.
извор:
- "Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24"

46) У 1685. години надбискуп Скопља Петар Богдани шаље допис кардиналу Чибу, говоривши да су га Турци истерали из "целе Србије". ("da tutta la Servia") .
извор:
- Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909, pp. 403


47) Митрополит Јевтимије од "српске земље града Скопља" (Serbskija zemli goroda Skopija) долази у Русију 1687. године, доносећи молбу у којој спомиње да је "митрополит српске земље скопске Цркве" ("Mitropolit Serbskije zemli Skopskie Crkve") .
извор:
- Димитријевић, С. "Гласник Србске Краљевске Академије" 60, 1901 стр.154


48) Године 1690. бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је "Скопље насељено Турцима, Србима грчког обреда и католицима".
извор:
- "Scritture riferite nei congressi - Servia.Vol. I, Fol. 120"


49) Аустријски цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља војводом Срба у Аустрији 1691. године.
извор:
- Трифуноски, Ф. Ј. "Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр. 24


50) Братан Иванов, Србин из Македонске земље, стиже у Москву 1704. године. (Makedonskie zemli Serbin' Bratan' Ivanov) .
извори:
- Архив Руског Министарства за спољне послове, Year 1704
- Kapterev, N.A. "Harakter otnoshenii Rossii k Pravoslavnomu Vostoku v XVI i XVII stoletija" 1914 pp.348


51) Димитрије Петров из Кичева, дошавши у Русију 1706. године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св. Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева. (Serbskie zemli goroda Karacheva). Долазак је регистриран као "српске земље охридске епархије кичевског града Србина Димитрија Петровог" ("Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov".)
извор:
- Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7


52) Барски надбискуп Вићентије Змајевић константира "главна места у Србији су Београд, Смедерево, Ниш, Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен и Пећ, а утврђења Качаник, Тетово, Јањево, Вучитрн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар."
извор:
- "Scritture riferite nei congressi - Albania. Vol. V, Fol. 175"


53) Године 1723. Герард Корнелиус фон Дрих, секретар аустријске делегације, на путу ка Цариграду спомиње за Пирот да има "Грка и Срба у тим земљама" ("Grichen oder Raitzen dieses landes") .Даље спомиње место звано "Гроблиан" ("Grobblian") источно од Софије за које говори да су већина његових житеља Срби (Raitzen).
извор:
- Cornelius, G.V.D. "Historische nachricht von der Rom. Kayser.Gross-Botschaft nacht Konstantinopol" Nurnberg 1723 pp.84; pp.102


54) Ургентна Конгрегација Римске Католичке Цркве 1742. године издаје извештај који садржи изјаву да "Срби грчког обреда" настањују Хрватску, Славонију, Мађарску, Србију, Тракију, Македонију, Албанију и Црну Гору.
извор:
- Archivum Sacrae Congregationis de Propaganda Fide. "Congregazioni Particolari" Vol.106. Fol.1


55) У 1774 години руска царица Елизабета обраћа се "племенитим и часним господарима српских земаља у Македонији, Скандарији, Црној Гори и Приморју црногорског народа, управницима, војводама, принчевима и капетнима као и њиховим духовним и световним вођама".
извор:
- Милутиновић, С."Историја Црне Горе", 1835


56) Писмо из 1756. спомиње главна места у Србији (La Servie), мећу којима су "Скопље, где борави српски архиепископ; Кратово, по којем је провинција именована". ("Scopia, ou reside Archeveque Rascien; Cratovo, qui donne son nom au Gouvernement") .
извор:
- "Le Voyager francois, ou la connoissance de l' ancien et du noveau monde mis au jour par M. l' Abbe Delaporte", tome XXIII, Paris, 1777


57) Католички надбискуп Скопља, Матија Масарек, Албанац, извештава де је град насељен "Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима" ("Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni") у извештају написаном око 1770. године.
Године 1790. напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русији.
извор:
- "Scritture rif. nei congressi - Servia. Vol. III", marzo 1790


58) Група француских штабних офицера 1807., дозволом Турака, путује кроз Македонију састављајући статистички преглед популације. Осим Грка, Турака, Албанаца и Арумуна затекли су само Србе.
извор:
- Slijepchevich, Dj. "The Macedonian Question", The American Institute For Balkan Affairs, Chicago, 1958


59) Преписка чешког филолога Добровског до словеначког колеге Б. Копитара између 1809-1810. садржи ово мишљење Добровског: Имам мало обзира спрема географским називима. Дубровчани, Македонци и Босанци су ипак Срби
("Die geographischen Benennungen kummern mich wenig. Ragusiner, Macedonier, Bosnien sind doch Serben".)
извор:
- Jagich, V. "Briefwechsel zwischen Dobrowsky und Kopitar" Berlin, 1885 pp.34


60) Изјава Јозефа Милера, Аустријца, медицинског офицера турске армије у раном XIX веку који је радио у Албанији, о суседним земљама које је посетио. Др. Милер је течно говорио србски језик.
... Српска племена живе у источним планинама и побрђу око Дебра, у области Струге као и на источној обали Охридског језера, даље у долини Ресена и Преспе, у граду Битољу и његовом североисточном окружењу, у долини Сребрница, и по имену у заједницама Опторош, Србица, Махмуша, Мртвућа, широм леве, источне области Белог Дрима у заједницама Кремовик, Мирожиш, Ћупрево, Гребник, Злокуће....
извор:
- Joseph Muller, “Albanien, Rumelien und die Osterreichisch-Montenegrinische Grenze”, Prague, 1844


61) "Српска сточарска племена су одвојена од бугарског земљорадничког живља Македоније од Грка, који настаљују средишње и приобалне области ове велике земље".
извор:
- Cyprian Robert, "Les Slaves de Turque" Paris, 1844, Vol. II pp.234


62) "Српски огранак укључује, осим српског Кнежевства, Црну Гору, Босну, такође и много енклава у Албанији и Македонији."
извор:
- Cyprian Robert, "Die Slaven der Turkei" Stuttgart, vol.II pp. 278


63) Коментар Едмунда Спенсера о народима области Македоније коју је посетио средином 19-ог века:
"Становништво је већином саствљено од раје, мешане расе Грка, Бугара и Срба, који, не може се сумњати, би се придружили до последњег њиховим саплеменицима по вери у Србији и Горњој Мезији. Тиме постаје очевидно да је велика опасност власти Османлија у овим провинцијама, успешан упад српске националности у Македонији. Са овом народом они имају традицију закона, и њихове некадашње величине, придодане моћним везама расе и вере.
("The inhabitants are for the most part composed of Rayahs, a mixed race of Greeks, Bulgarians and Serbians, who, it cannot be doubted, would join to the man their brethren in faith of Serbia and Upper Moesia.It must therefore be evident that the great danger to be apprehended to the rule of the Osmanli in these provinces, is the successful inroad of the Serbian nationality into Macedonia; with this people they have the tradition of right, and their former greatness, aided by the powerful ties of race and creed")
извор:
- Edmund Spencer, "Travels in European Turkey", vol. II , London, 1851, pp. 30


64) "Српска племена су по језику и по пореклу у поседу највећег дела Европске Турске. На истоку су распоређени до Нишаве и Струме, Струмиона старинаца, који иде у Орфејски Залив. Од јужне до северне границе грчког језика, они насељују Босну, Херцеговину, Стару Македонију. Црногорци и Далматинци, иако нису покорени од Турака, српског су племена."
извор:
- Ruestow, W "Der Krieg in der Tuerkey 1875-1876", Zurich, 1876


65) Од 1880. до 1881. године водила се српска Брсјачка буна у областима Демир-Хисара, Пореча и Кичева. Вође овог устанка су били локални четници Илија Делија, Риста Костадиновић, Мицко Крстић и Анђелко Танасовић.
извор:
- Веселиновић В. М. "Брсјачка Буна", Београд, 1905


66) Молба становника села Селце код Дебра до ЊКВ Александра Карађорђевића из 1854 године.
22 Oktovra
Arsenije Janovich, Gavril Janovich, Damjan Markovich, Vasil Milich, Tane Ninovich, Trifun Grujovich, Stanisha Nikolich, Cvetko Damjanovich, Despot Potnikovich, Gligorije Naumovich i Filip Aleksich proshenijem od 21 t.m. mole Knjaza da bi se obshtini ninoi Selachkoi u Albaniji za Crkvu shtogod knjiga pravitelstvom srbskim za sirotinske crkve u Turskoj nabavljeni podarilo.
извор:
- Џамбазовски К. et al. "Архивска Граѓа за Историјата на Македонскиот Народ", Београд, 1979 том I, Књ. 2, стр. 235

67) На основу Привилегија Рудолфа II хиљаде српских породица из Босне и Македоније емигрирало je под војводама Вуковићем и Пјасонићем.
извор:
- Czoernig, von Carl "Ethnographie der oesterrichischem Monarchie", Wien, 1885, Vol II pp.169

68) "Разумљиво је да су Турци преферирали пасивног и покорног Бугара насупрот бунтовном Србину или Грку. Пошто је Српско Кнежевство добило своју слободу, Турци су сматрали сваког Србина који се изјашњавао тако као побуњеничког заговорника против турског режима. Ова околност била је широко искоришћена од стране Бугара како би ширили своју пропаганду међу Србима ван Кнежевства...
... Било ко је одбијао да постане Бугар и упорно се називао Србином бивао је издан Турцима као заговорник Србије, и могао је да очекује тешку казну. Српски свештеници били су злостављани. Дозвола да се отвори српска школа бивала би одбијена, а постојеће биле су затворене. Српски манастири су уништени. Да би избегао злостављање, живаљ се одрекао своје народности и прозвао се Бугарима...
... за време последњих четердесетих или педесетих година водила се оштра пропаганда преко које су Бугари храбрили Турке да делују против Срба и Грка. Зато, низ Македоније, Тракије и Дарданије, Словени се сматрају Бугарима, што је сасвим нетачно. Сасвим супротно, Словени у Македонији не могу разумети Бугара из Јантре.
Ако се жели дати ознака овим Словенима правилно, онда треба да буду сматрани за Србе, јер српско име је толико популарно међу њима да на пример мушка деца су понекад крштена "Србин". Српски херој народних песама, Марко Краљевић, је очито српски владар Македоније."
извор:
- Alexander von Heksch "Die Donau von ihrem Ursprung bis an die Mundung", Leipzig, 1885, pp.63


69) Године 1886. руски публицист и дипломат И. С. Јастребов објављује своју књигу "Obichai i pesni tureckih serbov v Prizren, Ipek, Morava, i Dibra" ("Обичаји и песме турских Срба у Призрену, Пећи, Морави и Дебру) у којем се налази следећа забелешка о српском обичају славе: "Славу славе Срби не само у Србији, Аустрији, Мађарској, Босни, Црној Гори, Косову, Морави и Призрену, него такође у областима Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Охрида, укључујући Дебар и подручје Тетова. Сви житељи који говоре словенско-српским дијалектом држе тај обичај светим."
извор:
- Jastrebov, I.S. "Obichai i Pesni tureckih serbov v Prizren, Ipek, Morava i Dibra", 1886, pp.1-2


70) "Подељен вером на три дела, подељен због политичке судбине, подразним јурисдикцијама, Србска раса имала је ту несрећу да буде расута у разним провинвијама, чија имена сакривају њено јединство.Србија, Стара Србија ( у данашњим турским вилајетима Косово и Санџак) , Босна, Херцеговина, Далмација са Дубровником, Јужни део Мађарске (Бачка, Срем, Барања, Славонија, Хрватска) ".
извор:
- Dozon, A. "L' Europee Serbe, chants popularies heroiques (Serbie, Bosnie et Herzegovine, Croatie, Dalmatie, Montenegro)", Paris, 1888, pp.15-16


71) Виђење аустро-угарског фелдмаршала Антона Туме фон Валдкампфа: "У Македонији Срби живе, делимично у великој равници Битоља, делимично у Вардарској равници и посебно су компактни у долини Тетова.
извор:
- Anton Tuma von Waldkampf "Griechland, Makedonien und Sudalbanien", Leipzig, 1897 pp-214-215


72) Закључак лингвисте Петра Драгановог око песама "Македонских Словена": Веома је упадљиво да у кругу царева, краљева, војвода, хероја и других ликова ових песама налазе се само личности и значајни догађаји од средњевековне, нове и најновије српске историје.
извор:
- P.Draganov "Makedonsko-Slavjanskii Sbornik" pp.VIII (n.d.)


73) "Срби су на југу Далмације, у Краљевству Хрватска и Славонија, на југу Краљевства Мађарска, у Македонији"
извор:
- Henry, Rene "Questions d' Autriche-Hongrie et Question d' Orient" Paris, 1905, pp.207


74) Др Карл Острајх о Скопљу: "Градско становништво састоји се од свих могућих елемената - од којих су неки прихватили Бугарски Егзархат и зову себе Бугари - и Албанци или исламизирани Срби. Иако се налази јужно од Шар-Планине, Скопље је главни град Старе Србије... сеоска попилација, иако је српска пореклом, у већем делу дала је подршку Егзархату, јер је бугарски епископ прихватљивији за њих него грчки епископ Екуменске Цркве којој су раније припадали. Тако је сеоска популација око Скопља данас постала углавном бугарска. Исто важи и за чисто српско Тетово".
извор:
- Karl Oestreich "Makedonien" Geographische Zeitschrift, Vol.X, No.1, 1904, pp 198-199


75) Говорећи у установљењу Бугарског Егзархата у Македонији, Карл Острајх бележи: "Значајан део сеоске популације, иако се тада осећала српском, приграбила је прву прилику да добије словенске свештенике и тако се декларирала као бугарска... Ко год да је пришао Бугарском Егзархату, био је регистриран у турским пописним документима као Булгар-Милет и пред светом је углавном био Бугар".
извор:
- Karl Oestreich "Die Bevolkerung von Makedonien", Geographische Zeitschrift, Vol. XI, No.1, 1905, pp.291


76) Теодор вон Сосноски пише о бугарској пропаганди у Македонији: "Шта су били ови методи Грци, Срби и Турци ове несрећне земље осетили су на својим сопственим леђима. Крађама и опожаривањима, силовањима и убиствима, оружане банде покушавале су да их приморе да се прикључе бугарској страни."
извор:
- Theodor von Sosnosky "Die Balkanpolitik Osterreich-Ungars seit 1886, Stuttgart-Berlin, 1914, Vol.II, pp.129


77) За време Првог Светског Рата, бугарске трупе под командом првог поручника Александра Протогеровог, високог функционера ВМРО-а, добиле су нaредбу да се одмазде народу који је живео источно од Куманова ради напада на неке бугарске трупе. Пре почетка мера освете, читав живаљ се изјаснио као бугарски, да би избегао репресије. Протогеров је био збуњен. У вези овог догађаја, Гилбер ин дер Мар записује његов расплет:
"Тада су Протогерови помоћници имали досетку: питали су ко слави 'славу'. Они који су je славили, били су стрељани, јер прослава 'Славе' је знак да је неко Србин: то је обичај који Бугари немају".
извор:
- Gilbert in der Maur "Jugoslawien einst und jetz" Leipzig-Vienna, 1936, pp.330


78) "Иако је српска национална епика нашла свој најпотпунији израз у областима северозапада, ипак је значајан део њеног градива узет из Јужне Србије. И обратно:много поема које потичу од другде су нашле пут у Јужној Србији, биле су певане тамо и наслеђене".
извор:
- Alois Schmaus, "Dichtung", "Mazedonien: Leben und Gestalt einer Landschaft", Berlin, 1940 pp.106


79) Листа географских имена у Јужној Старој Србији - Вардарској Македонији са пореклом од корена "Срб-": Србиново, код Тетова; Србица, Србјани, Србјан Доленце у Битољској области; Србце и Србци јужно од Битоља; Србиново у области Горње Џумаје, пиринска област у Бугарској; Србиница, речно врело код села Подлеш.
извори:
- В .Kънчов "Македония" , София, 1900, стр.256
- М.А. Вујићић "Речник Места у Ослобођеној Области Старе Србије", 1914, стр.241
- В .Kънчов Ibidem pp.191
- В . Kънчов Ibidem pp. 238
- В . Радовановић "Тиквеш и Рајец", Етнографски Зборник XXIX стр.457
-Ј .Ф. Трифуноски " Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр.33



Нема коментара:

Постави коментар