26.02.2016.

Меша Селимовић о муслиманима




Ево како један од највећих балканских писаца, сликовито описује муслимане из Босне и њихов (и његов) идентитетски проблем:

"Дервиш и смрт" од Меше Селимовића
Меша Селимовић о муслиманима из Босне

Најзамршенији људи на свијету.
Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама.
До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо.
Али нисмо постали ни нешто друго.
Стали смо на пола пута, забезекнути.
Не можемо више никуд.
Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења.
Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом.
Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо.
Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње.
А све се плаћа па и ова љубав.


22.02.2016.

Српски манастири на Светој Гори


Данашње грчке манастире Свeтог Павла, Симонопетра и Григоријат, што се мало зна, а и у литератури све чешће прећуткује, основали су и утврдили српски владари, властела и монаси (в. Мамалакис, Оснивање манастира-замкова на Светој Гори, 1971:121-128). Срби су били други ктитори Есфигмена и Констамонита, Ватопеда и Ксиропотама. Српски монаси су дуго преовлађивали у Филотеју и заједно с Бугарима у Ксенофонту и у Светом Пантелејмону. Један италијански путник пише о Србима у Каракалу 1444. године.

Служба је, у словенским манастирима на црквено-словенском.


манастир Ватопед

манастир Ватопед

манастир Ватопед

Мономахов типик помиње 180 манастира, али садржи само 31 потпис. Неки писци наводе да је на Светој Гори почетком XIII века било чак 300, свакако мањих манастира или већих келија. На крају наредног века било их је двадесет пет.

Неки истраживачи закључују да су крајем дванаестог века само Грузијци и Италијани из Амалфија имали своје манастире, а да тада монашка братства на Светој Гори оснивају Срби (Хиландар) и Руси (Свети Пантелејмон), обнављајући истоимене урушене и опустеле грчке манастире. Овакав закључак се изводи из једне тврдње у првој хрисовуљи Алексија III Анђела Хиландару.


O скитовима

Скит Велике Лавре Светог Димитрија или Лаку скиту, испод самих северних обронака Атоса, до кога се из Лавре али и из Светог Павла и Каракала пешице стиже за два и по до три сата, такође су станишта молдавских и румунских монаха. Овај скит је до половине XVIII века припадао Србима.

Нестанком српских монаха и скит је престао да буде српски. Румунски монаси то, ипак, не прећуткују.

ИЗВОР: hilandar.info